U petak mi ništa više nije moglo pomoći. Željela sam doći do njega a znala sam da je do pol noći zauzet reklamom. U ginu sam našla spas.

Subota je počela i nije se vidio napredak. No ipak bar sam se naspavala. Bila sam i na kavi popodne. U slobodno vrijeme sam štrikala. Opet me primilo. Ko neka baba s tim iglama i vunom... ccc, a tako sam mlada.

Uglavnom dragi je radio do 18. Bilo je za očekivati da će umrijeti na tzv tulumu kod bivših.

Uglavnom frendica i njen su bili zaduženi za vožnju. Pokupili su meni i mog i vozili smo glumeći zvijezdu vodilju sestri mog bivšeg čija nije vikendica u kojoj se tulumarilo. I tako, trebalo nam je 30 min da krenemo i gore smo bili za 15 min. Nismo se ni jednom izgubili. Ludilo.

Tulum i nije bio nešto. Previše različitih ljudi. Muzika tak tak s tim da se playlista ponavljala jer se nikom nije dalo zajebavati s laptopom i novom listom. Vidjela sam neke ljude koje nisam dugo vidjela i bilo mi je jako drago zbog toga. Čini se da je vrijeme da se pojavim na nekim mjestima.

Dragi ja smo jedno vrijeme proveli razgovarajući, užasno mi je falio ovaj tjedan koji je još bio aktualan. Javio mi je da ga neće biti niti ovaj koji sada teče. Još je samo danas tu.

Vjerojatno ću malko cviliti i ovaj tjedan, ali puno mi je lakše nego prošli. Čudno, ali nekako se osjećam voljenom. Kao da je svojom blizinom potvrdio one VOLIM TE preko poruka.

Izluđuje me što mi šef opet glasno sluša Sexy cool na radiju. Glava me boli od njega. MRZIM GA: