Jedva da sam stisnula send i skinula se s neta, moje je samovanje prekinuo simpaticni momak koji radi u hotelu. Inace je iz Dubrovnika i jedna od stvari koja ga smeta kog rodnog kraja je da tamo nitko ne prati muziku. Pricao mi je kako je pusti neku stvar svom prijatelju, neku s mtv-a, i ovaj ga je blijedo gledao, da sto je to... Poslije par tjedana kad se stvar pcela vrtiti na lokalnom radiu, prijatelj ga je pitao da li ima cd. A ja si mislim katastrofa, ne znam kako to moze prezivjeti. :)

Kako god, razveselio me. To je bila neka nova osoba s kojom sam mogla komunicirati. Uskoro, je pocelo nevrijeme. Dosta opako, iako trajalo je jedva 20 min.

Naravno da su me zaje... da avion, ipak, ne bu poletel, da nema veze sto se sve razbistrilo...

Katastrofa, nisam znala kaj bi sa sobom. Nervoza. Uzbudjenje.

Na kraju letili smo sa samo pola sata zakasnjenja.

I da, grlila sam se, cijelu noc. :)