Ukratko, nisam bila na probi zbora već pola godine. Malko sam si poderala tek operirane glasnice na Missi solemnis. Neinteligentno, znam, ali nije bilo druge. Ne mogu ići protiv sebe.

No, sad sam se kao oporavila i krećem na probe. Jučer, nedjelja, malo me boli grlo (tako mi i treba kad pušim-povremeno). Uzimam strepsils i ok. Klonim se cigareta i crnog vina. Večer istog dana malo kašljucam. Više iritantno nego išta drugo. Nema iskašljavanja. Praskozorje prije 5 ujutro, budi me bol u grlu. Još spavajući trpam strepsils u usta i nastavljam spavati. Ako se to može tako nazvati. Naime okrećem se i boli me grlo. Budim se svakih par minuta. I tako u 5 se ustajem i idem raditi čaj s medom. Popih čaj i padam u nesvijest do 6:15. Ustajem odlazim na posao. Nemam nikakvu namjeru govoriti. Gutanje pa čak i ne gutanje je BOL. Ne samo grla, već se spustilo niže i kreće put ka bronhijama. U užasu shvaćam da ništa od moje današnje probe. Javlja se pitanje? Alergija na probe? Peh? Neka treća sila. Uglavnom odlazim do doktorice, zlu ne trebalo, bolje doktorica nego bronhitis, no kaže doktorka da sam zdrava. Istina potroših 120 kn u apoteci na sirup, tabletice šumeće i sl.

Redovito pijem čaj. Izbjegavam prehladno i prevruće i nadam se skorom odlasku na probu, koji, čini se i neće biti tako skoro. What to do, what to asy? Fuck yea.