Tužan završetak jedne subote. Dopustili smo da jedna maca ugine. Pustili smo ju da ugine sama. Moguće da smo mi krivi, točnije moguće je da ju je pes koji je s nama došao doveo do toga. Uglavnom mi nismo ništa napravili. MI veliki ljubitelji životinja nismo ama baš ništa učinili da joj olakšamo. Vlasnik moguće krivog psa ju je odnio iza ugla da ju ne vidimo i to je to.

Maci je išla krv na nos, malo ali vidljivo. Navodno joj je bio i trbuh rasporen i vidjela su joj se crijeva, ali to nisam vidjela. Imala je tek par mjeseci, bila je tako mala, a mi goveda od ljudi nismo napravili ništa.

Nikad se nisam osjećala kao takvo govno, do sada nisam znala da neću pomoći. Nekad nisam bila takva. Nekad sam hranila pese lutalice svojom hranom i nije me smetalo što sam bila gladna. I sad kad sam dovoljno odrasla sam totalno zakazala. Još gore od svega svi smo zakazali.